То је град, који никад не спава. Као младост је бучан, брз и радознао. У овом граду не застајкујеш да се не изгубиш, у њему не спаваш да те не забораве. У овом граду сви гледају свакога, али се не памте, сви се друже, а пријатеља је мало.
У овом граду споменици су оживели, ноћ пропевала, а историја се излива на улице и тргове. Поезија се пише графитима, а слике се преводе на матерњи језик.
Људи су мало аутомобили, мало пешаци, мало бес, много туга, највише провод.
У овом граду ноћ не спава, а дан тешко свањива. У њему, да нема песме и младости стварност би одустала од живота.
У овај град се не заљубљујем, али увек има нешто и неко због кога га волим.
Текст: Милица Дамјановић
Фотографија Немања Обрадовић