Миливоје Праизовић

Први интелектуалац из Железника био је Миливоје Праизовић (1833-1908),

на фотографији горе.

Гузоња- организатор и учесник другог српског устанка у Железнику; један од највиђенијих људи тога доба и краја. Био је делегат на Скупштини у Остружници, а 1811.године га је Карађорђе поставио за надзиратеља града београдског и да му наставленије:

„Наређујем Вас у град београдски да будете надзиратељем града, Вама предајем  кључеве од града горњег и доњег, кључеве од  џебане, цајкузе и својих магацина, Ви да имате надзор на воопите.“ На овој дужности је остао до септембра 1813. Није имао потомака па се наставило кроз женску линију (Војиновиће и Марковиће).

Миливоје Праизовић (1833-1908), први интелектуалац из Железника; за време  Обреновића био председник Касационог суда у Београду.

У Железнику је 7 кућа забележено као старинци, чије се порекло није знало. То су најстарије фамилије у Железнику:

1. Станојевићи ( данас су то породице Игњатовић, Радојевић и Шундић), Гузоњићи настали су Марковићи , Спасојевићи, Николићи, Митровићи, Јеринићи од којих су постали: Крстићи, Чалићи, Васићи, Којићи, Ћирићи, Јанковићи и Асурџићи и Милутиновићи од који су постали Милосављевићи и Маринковићи.

Поред њих за време и после Другог српског устанка из јужних и југозападних крајева Србије доселили су се: Праизовићи из Левча, Војиновићи и Спасојевићи из Врања, Нешићи са Јавора, Лукићи са Рудника и Урошевићи са Косова.

Из старе Србије и са бугарске границе доселили су се: Петровићи, Перковићи, Златановићи, Ђорђевићи и Станковићи.  Потом су се у Железник досељивали по групама.

– Први свештеник цркве у Железнику био је Тома Бурковић, свршени богослов и теолог, родом из Скопља. Он је иницирао и пожртвовано радио на прикупљању средстава за подизање споменика палим броцима 1916- 1920. године, написао споменицу брошуру под насловом Цветак захвалности  са именима свих погинулих, умрлих и несталих лица, као и приложника за подизање споменика.

– Вељко Стојиљковић, млад и полетан дошао је у Железник, где га је народ, због његовог добродушног приступа брзо прихватио. За време његове службе у Железнику, радио је на проширењу црквеног поседа куповином или поклонима мештана: Живка Стевановића и Младена Јанковића. Такође, доста напора је уложио на убеђивању мештана о потреби електрификације домаћинстава.

– Милован Миљковић, учитељ је основао и водио позоришну дружину из Железника

– Добрица Петровић и Степан Станковић су оснивачи и играчи фудбалског клуба Железник

– Милован Нићифоровић, Милорад Ћирић и Радоје Првуловић су партизани,  народни хероји у Другом светском рату

-Димитрије Михаиловић, први учитељ у Железнику, родом из Титела.

– Сава Стекић, професор који је, своје широко и увек живо интересовање за различите области, као што су настава српског језика и култура изражавања, живот школе и њена веза са завичајем – преточио у више штампаних монографија. Из његовог пера настаје и књига : « Школски кораци од 1840. до 2000. – развојни пут основне школе Владимир Назор у Железнику».

– Ђорђе Елезовић,наставник фискултуре у основној школи Владимир Назор, добитник награде Доситеј Обрадовић, коју додељује Скупштина града Београда. 1978.године

Please follow and like us:
2 thoughts on “Познате личности Железника”
  1. A zasto niko ne spominje Dusana Petrovica..Bio u Partizanima…Vojno lice,inace bio odbornik i Predsednik Mesne zajednice Zeleznik …10 godina….
    I veoma puno stvari je uradio za Zeleznik…
    To jest za Reon 4

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.