сремачка шума
Фотографија: Немања Обрадовић
Бисер излетничког и ловног туризма у овом делу чукаричке општине, која се граничи са барајевском је излетиште и ловиште Липовачка шума. Један део овога комплекса се налази на територији Железника и омиљено је излетиште становника Сремчице и Железника.
Ловиштем „Липовачка шума“, површине 1.253 хектара, газдује ЈП „Србија шуме“, а у њему се лови срна и ситна дивљач – зечеви, фазани и јаребице. Вегетацију чине простране ливаде, пашњаци али и листопадни шумарци. Најчешћа врста која се среће је храст, и то углавном мађарски и турски храст . У шуми протиче поток, који прави мини кањон, а ту је и извориште топчидерске реке. Зеленило на све стране чини да уживају и плућа и очи. Шетња шумским стазама уз које расту печурке и шумско растиње право је окрепљење после вишесатног седења у затвореном простору. Због тога су је раније људи неговали и чували, тако да су, осим излета у природу на њеним пропланцима школе организовале спортски дан и крос у природи. Утабане стазе, корпе за отпатке, асфалтирани пут за аутомобиле и обележени правци кретања кроз шуму били су знакови бриге о овом простору. Данас, то је дивљина пуна поломљених грана, шибља и ђубрета, која захтева одговорно понашање, пре свега оних којима је поверена на старање, а онда и свих оних који долазе у то лепо излетиште у чијој се близини налази већи број хотела и ресторана.
И, то је једна, светла страна приче о Липовачкој шуми. Прича о њој каква је некада била и каква би требало да буде. Али, човек, несавесни човек је загадио све у њој и око ње. Смеће на прилазу, смеће под окриљем дрвећа на пропланцима. Ко то загађује свет око нас, природу, нас саме? Хоћемо ли пристати на то или ћемо се супроставити тако што ћемо, за почетак очистити шуму, а онда је користити и пазити на њу, као на властито двориште?
