Путопис
Текст и фото: Марјана Младеновић
Хашемитска Краљевина Јордан је једна од најлепших и најстабилнијих земаља Блиског истока. Окружена Палестином, Израелом, Сиријом, Ираком и Саудијском Арабијом, на први поглед не делује примамљиво за просечног туристу. Иако се мој боравак у Јордану подударио са израелском офанзивом на појас Газе и Хамасовим бомбардовањем Јерусалима, долазак у ову прелепу земљу где поједина места причају приче старе више од 2000 година и где владају савршена сигурност, ред и мир, наводе вас да потпуно заборавите дневно-политичка дешавања и препустите се апсолутном уживању.
Пут до Јордана води преко Истанбула и са преседањима траје око 6 сати. Слетели смо у Акабу, једини јордански град на мору, и одмах нас је запљуснуо топао пустињски ветар и мирис егзотике. У Јордану не можете да омашите временску прогнозу: готово увек је сунчано и веома топло. Иако је за време мог боравка температура била између 40 и 45 степени, ваздух је сув и врућина се добро подноси.
За Акабу сам први пут чула као дете гледајући познати филм „Лоренс од Арабије“. Добро се сећам сцене када Питер О’Тул, у белој бедуинској хаљини, јашући коња, уз поклич „За Акабу!“ креће са арапским побуњеницима у тај град. Како данас изгледа Акаба? Осим прелепе џамије Шерифа Ал-Хусеина бин Алија, коју су побуњеници са Лоренсом освојили 1917.године, ништа друго не подсећа на то давно време. Град је мали, провинцијски, са мноштвом уличица, продавница, хотела, џамија…
Акаба се налази на врху Црвеноморског залива и има веома интересантан положај: удаљена 7км од Еилата (Израел), 15км од Табе (Египат) и 20км од границе са Саудијском Арабијом. Иако је једина (и прилично велика) јорданска лука, има лепе пешчане плаже и чисто, топло Црвено море.
Јордан је једина земља Блиског истока, која нема ни један извор нафте нити воде. Воду увозе из Саудијске Арабије. Акаба је део Јордана постала 1965.године када је јордански краљ Хусеин заменио са Саудијском Арабијом 6000 квадратних километарајорданске пустиње за ових 12км саудијске обале. Иронично, након трампе, Саудијци су на добијеном делу јорданске пустиње пронашли извор нафте. За њих је то вероватно био хиљадити извор нафте, а Јордан је и даље остао без иједног извора.
У Јордану сам се задесила у месецу Рамазана. У том периоду становништво не једе нити пије од 4 сата ујутро до 7 сати увече. У ресторанима не можете добити храну, па чак и у западно оријентисаном Мекдоналдсу оброци су само „за понети“. Препорука туристима је да не једу нити пију на улици. Није културно. Супермаркети раде, али већина осталих продавница (одећа, обућа, зачини, сувенири) започиње рад увече. Преко дана улице су углавном празне, али зато увече, кад трговци започну рад, осетићете као да сте крочили у Али-Бабину пећину или у неку причу из 1001 ноћи.
Прошетајте слободно затрпаним, уским уличицама Акабе пуних трговаца и локалног становништва у традиционалној одећи, готово без туриста, али је препоручљиво да у друштву за шетњу буде бар један мушкарац. Иако је све потпуно безопасно, ипак је самим женама тешко да се изборе са гомилом добацивања, трубљења аутомобила, послатих пољубаца… Можда ћете се осећати боље ако своју одећу бар донекле ускладите са традиционалном; дугачке сукње, рукави или марама преко рамена-одличан су избор. Наравно, када се налазите у већој и урбаној средини, ови савети су непотребни.
Из Акабе лако можете обићи најзанимњивија места јужног Јордана: природно и људском руком направљен град Петра, ружичаста пустиња Вади Рам, света река Јордан, Мртво море и корални гребен Јаманиех. До главног града Амана и историјског Џераша треба мало више путовања, па сам обилазак та два града оставила за неку следећу посету Јордану.
Чудесни црвено-ружичасти Набатејски град Петра уврштен је 2007.године у седам нових светских чуда. Делимично уклесан у стене необичних боја и текстура, од којих већина подсећа на месо лососа, оставиће вас без даха.
Петра је караванима некада значила као данас модерним путницима бензинска пумпа са мотелом: трговцима из далеких крајева ту су на располагању биле вода за камиле и преноћиште. Пошто воде није било стотинама километара унаоколо, Набатејци су добро знали да искористе ту погодност и дебело је наплаћивали. На тај начин су успели да опстану вековима, све до доласка Римљана који су на крају заузели град.
Обилазак Петре почиње проласком кроз 1км дугачак кањон (Сиг) који води директно до ризнице, најпознатијег дела града. Многи ће ризницу препознати из филма „Индијана Џонс“.
Даље вас шетња води кроз улице са колонадама, поред амфитеатра, све до Краљевских гробница. Искуство које вреди доживети.
Четрдесетак километара од Акабе налази се црвена пустиња Вади Рам, позната као пустиња Лоренса од Арабије.
У овој пустињи је живео познати британски официр, археолог, пилот и писац Т.Е.Лоренс за време 1.светског рата и активно помагао Арапима у побуни против Отоманског Царства и борби за независност.
Можете обићи логор Т.Е.Лоренса, видети његов лик уклесан у стену, јахати камиле, бити гости локалних Бедуина, доживети прелеп залазак сунца, али и обићи стене са урезаним древним петроглифима старих Набатејаца.
Оно што никако не смете пропустити је обилазак Бетаније, локалитета на светој реци Јордан где је живео Свети Јован Крститељ и где се Свети Илија својим кочијама уздигао у небо. Пошто је река Јордан током векова мало изместила свој ток, место где је Свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа налази се на копну, неколико десетина метара удаљено од реке.
Веома интересантно је да је на том подручју река Јордан широка једва неколико метара и представља границу са суседним Израелом. Тако да кад загазите у реку са јорданске стране, учиниће вам се да можете лако прићи туристима који су загазили у реку са израелске стране. До реализације, ову идеју спречава поглед на јорданске и израелске војнике, који будно мотре на границу.
У Бетанији је необично вруће и спарно а разлог су високе температуре, пустиња, али и положај од око 400м испод нивоа мора, у непосредној близини Мртвог мора.
Мртво море, јединствено на свету, прелепе плаве боје, са белим наслагама соли уз обалу, 427м испод нивоа мора, са салинитетом од 34,2%, нуди неколико туристичких ресорта где можете да се купате (остајање у води не сме да буде дуже од 40 минута), мажете лековитим блатом и уживате у свим благодетима његових лековитих својстава. Ово подручје је одувек било важан произвођач различитих производа: стари Египћани су одавде преузимали мелеме за мумификације, славна Клепоатра разне помаде за лепоту, а данас на обалама Мртвог мора можете видети фабрике познатих козметичких препарата на бази лековитих морских соли. Креме, сапуни, лосиони, маске или блато из познатих колекција Rivage и Treasures наћи ће се у пртљагу сваког туристе. Индустрија козметике је, уз нешто мало прераде фосфата, једина индустрија у Јордану.
Kорални гребен Јаманиех налази се на око 10км од Акабе и можете га обићи бродићем, или отићи до прелепе плаже Беренис, изнајмити ронилачку опрему, па гребен погледати сами. Уживаћете у чистом мору и његовој тиркизној боји, прелепим коралима и разноврсном животињском свету. Ми смо видели необичне рибе и велике морске корњаче, које пливају неким својим путем и упоште се не плаше туриста.
Дванаест дана је прошло као трен. Ако имате времена и могућности, свакако посетите ову земљу богате историје, културе, традиције, … земљу коју многи наши старији суграђани памте по краљу Хусеину, великом хуманисти и пацифисти, а млађи по актуелној краљици Ранији која се сматра једном од најлепших и најелегантнијих жена света. Узевши у обзир да Мртво море полако нестаје, да у непосредном окружењу бесне сукоби и ратови, којима се не види крај, посетите Јордан што је могуће пре и проверите зашто је Т.Е.Лоренс остао толико дуго у овој земљи. Можда за неколико година неће бити прилике.
