српски официр
Балкански и I светски рат
Село Железник дало је 214 жртава у Балканским ратовима и Првом светском рату. У периоду од октобра 1915. до 1918. године Железник је био под аустријском окупацијом, а приликом првог упада Аустријанаца у Железник крајем 1914. године у заробљеништво су одведени сви мушкарци из села, а од њих 128, само се тридесетак вратило кући. Највише их је било интернирано у логор Нежидер, а један део у Недмеђер. Свим погинулим борцима и жртвама рата, 1919. године подигнут је споменик у порти железничке цркве Светог краља Стефана Дечанског.
СПОМЕНИК ПАЛИМА ОД 1914. ДО 1920.
ГРОБЉЕ У НЕЖИДЕРУ
ГРОБЉЕ У БУРГЕНЛАНДУ
Идеја о подизању Споменика насред села у црквеној порти потекла је од свештеника Томе Бурковића и једнодушно је прихваћена. На лицу места, на парастосу погинулима прикупљено је 8. 000 круна и изабран Одбор у саставу. Живан Панић, благајник, Милосав Радојевић, одборник и Михаило Лукић, тежак за чланове Одбора. За годину дана, добровољним прилозима прикупљено је 30 хиљада круна и купљен споменик од црног мермера у виду пирамиде, висине 4 метра, са крстом на врху.
На средњем комаду Споменика златним словима урезан је натпис:
Жртвама страховитих ратова , балканских и светског 1912 – 1920. за ослобођење и уједињење српског племена
На гранитној стени, на све четири стране урезана су 206 имена жртава, поређана по презимену.
СРПСКИ ОФИЦИР
КОСТА И ПЕТРОНИЈЕ ВОЈИНОВИЋ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ
НАТПИС НА ЗЕЈТИНЛИКУ, ЈЕДИНИ ИЗ ЖЕЛЕЗНИКА
МИЛОЈЕ ПАНИЋ, ЧЛАНСКА КАРТА УДРУЖЕЊА НОСИЛАЦА АЛБАНСКЕ
СПОМЕНИЦЕ
