Железник у доба I и II српског устанка
За време аустријске владавине (1717-1739) опет се у писаним документима помиње село Железник. Најзначајнији податак налазимо у извештају егзарха Максима Ратковића из 1733. године, где се помиње село Железник и црква, која је у њему те године била направљена.
Из турско-аустријског рата (1788-1791) остала је запамћена битка у којој је одред „фрајкора“ под вођством капетана Радича Петровића и Влајка Стојковића (највероватније жарковачког кнеза) разбио Турке код Кучук-Хусеинове воденице, у близини Железника, где су Срби посекли 40 турских глава.
Организатори и вође Првог српског устанка у Железнику били су браћа Арсеније и Ђорђе Миловановић- Гузоња, који су се налазили међу најчувенијим људима у околини Београда. О Арсенију данас нема никаквих података док је Ђорђе учествовао у свим припремама за устанак, на Остружничкој скупштини 1804. године и на преговорима са дахијама код аустријског генерала Женеја.
У песми «Почетак буне на дахије» Филип Вишњић пева о плану дахија да погубе виђеније Србе међу којима је Ђорђе Миловановић из Железника: « Док погубим Ђорђија Гузоњу и његова бата Арсенија, из лијепог села Железника, кој” су кадри Топчидер затворит.»
Карађорђе је имао велико поверење у Ђорђа Миловановића те га је поставио за надзиратеља града београдског, где је остао да 21. септембра 1813. године.
У самом Железнику и његовој околини у прве две године устанка било је много сукоба, а једна од већих битака, у којима су учествовали и тадашњи устаници из Железника, одиграла се код Белих Вода 1806. године. Дахија Мула Јусуф је 5. марта 1804. године упао у Железник и посекао четири човека и две жене. Алија Гушанац, крџалија и заповедник београдске тврђаве је такође 1806. године упао у село, покупио сву стоку коју је затекао и запалио га.
Устаници из Железника и Остружнице учествовали су у Другом српском устанку под вођством капетана Николе Станковића из Остружнице. Логор им се налазио у непосредној близини Железника, а задатак је био да пазе на кретање Турака из Београда, па су учествовали у ослобађању Палежа (Обреновца) заједно са устаницима кнеза Милоша и Јовице Милутиновића.
Мештани Железника су такође били учесници српско-турског рата па су Ниш и Врање ослободили борци из Шумадијског корпуса, у којем је било и доста војника из Железника и околних места, под командом генерала Јована Белимарковића.
