Прва школска зграда у Железнику подигнута је 1840. године. Била је то невелика чатмара, покривена ћерамидом са једном собом за ђаке и две за учитеља. Из записа учитељице Марије Цветковић из 1874. сазнајемо да је само село подигло ову зграду, за коју је утрошено «9.000 гроша чаршијских», као и име првог учитеља Димитрија Михаиловића.
Седећи у десет скамлија наставу је пратило двадесетак ђака. Остало је забележено и име једног од њих Миливоја Праизовића. Започевши трогодишње образовање у родном Железнику, он је стигао до студија права у Немачкој и Швајцарској, да би постао председник Касационог суда у Београду.
ФОТОГРАФИЈА СТАРЕ ШКОЛЕ
Све до краја 19.века школа има само једно одељење, а међу ученицима нема женске деце. Од 1899.године школа у Железнику ради у новој, наменској згради од чврсте грађе са две учионице и два, велика стана за учитеља. Тридесетих година двадесетог века забележен је бржи раст, па предратне 1939/40. школа броји чак 588 ученика.
ПРВА ШКОЛСКА ОДЕЉЕЊА
Развој насеља у послератном периоду, интезивно након изградње фабрике «Иво Лола Рибар» доведи до повећања броја школараца.Основна школа и нижа гимназија неколико година раде у заједничким, неусловним просторијама, да би се 1951. године спојиле у осмогодишњу школу «Браћа Јерковић», а после пет година школа добија нову зграду са 13 учионица.
Интезивним ширењем Железника, као индустријског насеља и великим приливом становништва школски простор је постао недовољан па се настава за 1 700 ђака обавља у четири смене!
Стога, Народни одбор општине Чукарица доноси одлуку о оснивању нове, основне школе Владимир Назор, тако да она «обухвата подручје села Железник и један део насеља у Железнику, са кога су ученици обавезни да похађају школу».
Нова школа је изграђена са десне стране Кружног (Авалског) пута у атару Алуге, а свечано је отворена 19.новембра 1960.године. Део наставног кадра прелази из школе Браћа Јерковић.
РАДОВИ НА ШКОЛИ
На десетогодишњицу рада школе пуштен је у рад нови део у коме је смештено још 600 ученика, тако да школска зграда добија данашњи изглед са површином од 3 770 метара квадратних и двориштем од 127 ари. У том периоду, од 1969. до 1975.године школи је прикључена и школа из Сремчице, тако да се укупан број ученика креће од 1200 до 1.500.
У школи су 1971.године почели са радом: библиотека са слободним приступом полицама и три типа каталога и дневни боравак за ученике.
ЗБОР ЂАКА У НАЗОРУ
У овом периоду, посебна пажња посвећује се уређењу школског дворишта, учионица и зелених површина, па школа 1975.године осваја прво место у Републици за најуређенију школску средину.
У оквиру школе почетком седамдесетих је основано друштво за неговање спорта «Перица Лукић», које се, кроз различите секције: гимнастичку, атлетску, кошаркашку, одбојкашку, рукометну, шаховску…, развијало доносећи школи признања, медаље и награде. За предан рад на развијању физичке и здравствене културе наставник Ђорђе Елезовић добија 1978.године награду Доситеј Обрадовић, коју додељује Скупштина града Београда.
У ДВОРИШТУ ШКОЛЕ
После 160 година постојања и развоја, ова васпитно-образова установа, која је почела са двадесетак ученика и два учитеља данас броји 950 ученика, а колектив чине 72 запослена.
О школи брину и ученици и професори.. , јер је она заједничка кућа ђака, родитеља и наставника. У њој се дочекују прваци, славе се нове године, школска слава Свети Сава, испраћају осмаци у свет одраслих, дочекују песници и музичари, организују спортска и разна друга такмичења. И тако генерацијама – школа живи и траје. У њу улазе бојажљиви седмогодишњаци, а излазе одрасла деца која ће једног дана постати: саобраћајци, кувари, професори, доктори, спортисти, музичари. На понос свих оних, који су о њима бринули и са њима сазнавали животне истине.
На предлог Ученичког парламента и Савета родитеља донете су одлуке Наставничког већа и Школског одбора о промени назива школе у ОШ „Стефан Дечански“. Скупштина града Београда и Министарство просвете, науке и технолошког развоја су дали сагласност за промену назива школе у ОШ „Стефан Дечански, који се званично примењује од 1. септембра 2016. године.