Фабрика ИЛР – Лола корпорација
Фабрика Иво Лола Рибар грађена је одмах после рата у јеку велике индустријализације и обнове земље. Индустријски комплекс је никао на делу Макиша, према Остружници, у блини Дреноваче. Ту је добро успевало поврће, посебно купус, а земља је багателно национализована од железничких сељака.
Половином априла 1947.године почеле су да раде две омладинске радне бригаде: Прва српска и Прва хрватска и Железник је тада постао велико градилиште. Њима су се прикључиле бригаде из осталих делова земље и за нешто више од осам месеци изграђен је овај објекат, док је опрема за њега добијена на име одштете од Немачке.
Фабрика машина Иво Лола Рибар била је, бесумње први гигант у машиноградњи у Југославији и поред криза и падова, све до 1990.године фабрика је освајала нове програме и проширила свој програм са домаћег на међународно тржиште. Производи, са ознаком ИЛР, налазе се у преко 30 земаља Европе, Азије, Африке и Америке. Фабрика је реконструисана 1962.године, када су замењене многе машине и изграђена нова, производна хала.
Фабрика је битно утицала и мењала живот становника Железника, а поред староседалаца, већином полуписмених, који су се школовали уз рад, долазила је радна снага и из других крајева Југославије. Да би обезбедила потребан кадар фабрика је отворила техничку школу и интернат за омладину у Железнику, а за смештај придошлица изградила је два самачка хотела и преко две хиљаде станова.
Фабрика је имала свој спортски клуб „Напредак“, културно-уметничко друштво, фабрички лист. Бринула је, не само о материјалном положају запослених, већ и о друштвеном стандарду, културном уздизању и њиховом, активном одмору.
Фабрика тешких машина алатљика била је претеча Лола корпорације, која се састоји из више деоничарских друштава и бави се широким дијапазоном делатности. Под њеним окриљем је и Лола институт, који обавља научно-истраживачке послове на програмима истраживања и развоја система и машина за обраду метала, укључујући и управљачку, рачунарску технику и роботизацију.
Деведестих година прошлог века Лола је запошљавала близу 10 хиљада радника, од којих је 1.100 било са високим образовањем. Вредност извоза овог гиганта достизала је 60 милиона долара годишње, а компанија је изградила велики број погона по Србији, нарочито на Космету.
Међутим, ускоро је почела криза, изазвана санкцијама према нашој земљи, тако да је машиноградња, а са тим и ова фабрика почела да смањује обим своје делатности и да пропада.
Данас је, од једног од највећих гиганата у бивој Југославији – фабрике машина Иво Лола Рибар- остало мало. Угашена је ливница, моделарница, пројектантски бирои. Данас се Лола бави, пре свега роботизацијом.
После 2000-те било је идеја да се стари гигант постави на ноге са модерном ливницом, која подразумева стриктно поштовање прописа и стандарда заштите човекове околине, али се ништа од тога није реализовало.
У међувремену, Лола је продавала своје просторе, па и велики део овога у Железнику.
